Пролог

ЗНАЦИ ВРЕМЕНА И УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА
Учесници и воајери

Метеоролози све теже „погађају време”, а и оно све теже погађа нас. Зима у априлу, пролеће под облаком вулканске прашине, потом кише и набујале воде, поплављена поља, однесени путеви и мостови, реке под грлом градова. А онда спарине, дисање на шкрге, огромни индекси UV зрачења, неповерење у Сунце и лето. И ове муње, богме, нешто много подсећају на оне из лета 1999.  Објективни стручњаци кажу да нису бољи симптоми ни у друштву, политици, економији. О праву или култури да и не говоримо.
Шта се то догађа? Да ли се у тумачењима треба ослонити на древне пророке, Еноха на пример, или светог Јована Богослова? Или се суочавамо са новим хит-производима уносне индустрије страхова и катастрофичности? Или је у праву  она бака из нашег комшилука што јуче на пијаци рече: „Ма дај, сине, просто дође таква година. И пре их је било, колко оћеш. Него, види како су лепе ове пегаве јабуке, непрскане”?
Па ипак, како ћемо живети, слатко или горко, ведро или у самомучењу, стварно или воајерски, у својој или у кући „Великог Брата мале вароши”, то још увек од нас зависи. Да ли ћемо бити домамљени на фарму, па онда утерани у тор, или ћемо са пријатељима део лета провести у неком лепом стварном селу, и то од нас зависи. Није све питање новца. Заиста много зависи од личног умећа живљења, од проналажења радости у малим стварима и препознавања њихове моћи.
Национална ревија, уобичајено радознала и позитивна, води нас на највећа окупљања овог лета („Егзит”, „Гуча”, „Тамбурицафест” у Дероњама). Открива можда заборављене кутке Србије (село од трске у Банату, црнотравски завичај неимара, мање познати Прибој). Подсећа на старе мајсторе, који нам и данас помажу да преживимо (Мика Антић, Бранко В. Радичевић). Усмерава наш поглед и мисао на Србе у расејању (Старо Нагоричано, Темишвар, Скупштина дијаспоре). Разговара са врхунскима (Љубица Мркаљ, Јасна Шекарић).
Води нас, открива, подсећа, усмерава, разговара.
А остало је на вама, који сте, зар не, и сами део ове приче, учесници а не воајери.